Kritika: Bulevar Kralja Aleksandra

Beograd, 28.08.2010.- Pola godine od kako je počela rekonstrukcija najveće ulice u Beogradu, najzad dobijamo jasnu sliku šta na terenu znači ovaj „genijalni projekat“.
Kao što smo u prethodnom tekstu govorili, ovaj projekat pored novih trotoara i fino asfaltirane ulice donosi gomilu nevolja prolaznicima i žiteljima ovog kraja.
Nečija ideja da se tramvajske šine premeste na sred ulice biće grđena kad god dune košava a građani budu čekali prevoz daleko od zavetrine, kada padne kiša ili sneg a zakloni na stanicama mogu da prime oko 7-8 ljudi pod krov. Njima će kisnuti samo noge jer je konstrukcija zamišljena tako da štiti samo od kiše koja pada strogo vertikalno. Ako kojim slučajem bude više ljudi na stanici (a to je baš rtkost) oni neće iamati ni krov ni bočnu zaštitu od vode koju bacaju automobili prolaskom sa stane. Najveća nevolja ljudima biće baš kad nema ni kiše ni košaave nego kad upeče sunce asfalt a na sred ulice nema ni drveta ni hlada od zgrade. Tada se može pasti i u nesvest ali oprezno jer je zaštitna ograda nešto
viša od pola metra pa se lako možete preturiti na put.

Eh da je ovo jedini problem…
Ukoliko se duž naj prometnije i najduže ulice uvede neka autobuska linija, kao što je ADA4 (leti) ili 6A (zamena kada nema tramvajskog saobraćaja) tada će dve trake ulice biti svedene na jednu prometnu i jednu gde će autobus vući kolonu za sobom.
Pitamo se da li je moglo tramvajske šine postaviti na nivou puta, tako da eventualne autobuske linije mogu da se služe tim prostorom (žuta traka) Takva traka bi mogla biti od koristi i taksistima a zbog toga bi se značajno rasteretile dve trake koje odavno nisu dovoljne za sva vozila koja se kreću Bulevarom.
Neko će možda reći da bi saobraćaj preko tramvajskih šina doprineo njihovom bržem habanju ali možemo postaviti pitanje i da li je tramvaj bio neophodan u ovoj ulici.
Mnogo jednostavnije rešenje bi bilo da se napravi 3 trake u Bulevaru od kojih bi jedna bila žuta traka (za GSP, taksi i hitne službe) a da se umesto tramvajskog uspostavi trolebuski saobraćaj. Tim pre zato što je glavni motiv rekonstrukcije bio postavljanje novih šina jer novi tramvaji koje grad kupuje nisu mogli dobiti garanciju ako se koriste na onakvim šinama kakve su bile.
Daklem kupuju se nova vozila.
Za taj novac su mogli da se nabave trolejbusi.

Šta je tu je ali opet tokom rekonstrukcije gledamo jako lošu organizaciju, kopanje zakopavanje opet raskopavanje bušenje, rušenje…
Sva ta NEorganizacija ide na teret građana.

Što se zelenila tiče, stičemo utisak  da su stručnjaci iz te oblasti konsultovani samo kada je trebalo potvrditi da su platani zaraženi i da ih treba seći. Posle toga je isključivo građevinska struka dobila posao.
Zato je prema predviđenom planu ostalo mnogo neiskorišćenog prostora između drveća pa na nekim mestima gde je ranije bio parking danas nemamo ni parking ni živu ogradu kao logično rešenje. Ne, projektant je pored dovoljno širokih staza postavio betonske ploče i između drveća, sve do puta.
Ako tu nije parking, nije živa ograda a zašto bar nije travnjak?
Nisu valjda mislili da će ljudi šetati od drveta do drveta pa im treba popločan prostor?!
Verovatno je to tako trebalo da bude jer je prvobitno između (ne posečenog) drveća od Liona do Cvetka bila postavljena staza za slepe ali su se nadležni ipak setili da slepi ne treba da bauljaju od drveta do drveta pa su povadili te ploče i povukli ih na pravo meto.
Danas samo još poneki samafor stoji na putu slepima ali će se valjda i oni vremenom navići.
Red je bio da se travnjaci ispred zgrada, uništeni zbog držanja građevinskog materijala nadoknade. Tako je i bilo. Posmatrajući stručnost izvođenja radova mogli smo samo da se smejemo, ali od muke.
Došli kamioni, doneli „tepih travu“, radnici to lepo poređali preko starog oronulog travnjaka, bez prethodne obrade zemlje, očas posla gotovo ali koliko će da traje??
Nažalost to je bio uzaludan trud i bacanje novca.

Naš predlog bi ukratko bio da se postojeće stanje popravi unošenjem žive ograde gde god je to moguće. Prostori između drveća, gde nije napravljen praking treba da se pretvore u porozne površine sa redovima žive ograde koja bi bila prvi bedem protiv prašine i buke. Takođe gde god je to moguće treba saditi četinare jer bi oni iza reda platana predstavljali živi bedem tokom zime. Takođe većina četinara ima baktericidna dejstva pa se njihova upotreba posebno preporučuje u ovako ugroženim područjima.
Stanovnici ove ulice imaju veliki problem sa bukom. Ona se može ublažiti na nekoliko načina:

Zabranom tranzita tokom noći, zabranom saobraćaja vozilima koja proizvode veliku buku (važi za sve gradske ulice), sadnjom većeg broja stabala gde god je to moguće, pravljenjem više režima saobraćaja…

Sistem “više režima saobraćaja” podrazumeva da semafori budu programirani tako da u noćnim satima kada je manje ljudi na ulicama zeleno svetlo za vozila traje duže nego tokom dana kada je gužva. Time bi se izbeglo nepotrebno zadržavanje vozila i smanjila bi se količina izduvnih gasova.

Izvor: www.zivetisabiljkama.com